Regulacija veštačke inteligencije u Srbiji značajno se razvila od 2019. godine, kada je država uspostavila svoju prvu nacionalnu strategiju veštačke inteligencije za period 2020–2025. Srbija trenutno zauzima 57. mesto od 193 zemlje prema AI Readiness Index-u, čime prednjači u oblasti razvoja veštačke inteligencije u regionu Zapadnog Balkana.
Dodatno, regulatorni okvir se brzo menja kako Srbija razvija sveobuhvatne mehanizme upravljanja usklađene sa EU standardima. Primećujemo da je Vlada Srbije preduzela odlučne korake osnivanjem Saveta za veštačku inteligenciju, tela koje nadgleda razvoj politika i koordinaciju aktivnosti u različitim sektorima. Paralelno, u toku su pripreme za novu strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2024–2030, koja ima za cilj da se pozabavi ključnim pitanjima zaštite podataka i istovremeno podstakne etičku primenu AI tehnologija.
U ovom vodiču razmotrićemo kako kompanije mogu da se snađu u razvijajućoj AI regulativi u Srbiji, razumeju obaveze usklađenosti za 2025. godinu i usklade poslovanje sa domaćim propisima i evropskim standardima. Bilo da već poslujete u Srbiji ili tek planirate ekspanziju, razumevanje ovih propisa je od suštinskog značaja za održiv rast u AI sektoru.
Nacionalna AI strategija i institucionalni temelji Srbije
Strateški pristup Srbije veštačkoj inteligenciji oblikovan je kroz pažljivo definisane nacionalne okvire koji postavljaju viziju države za razvoj AI tehnologija. Vlada je uspostavila temelje za održivi razvoj ovog sektora kroz sveobuhvatne strategije i posebne institucije.
AI strategija 2020–2025: Ekonomski rast i ciljevi u obrazovanju
Prva srpska AI strategija postavila je jasne prioritete za integraciju veštačke inteligencije u nacionalnu ekonomiju. Strategija se primarno fokusira na podsticanje ekonomskog razvoja kroz primenu AI u ključnim sektorima. Obrazovanje je drugi kritični stub, sa naglaskom na izgradnju kadrova u AI disciplinama. Strategija definiše konkretne korake za jačanje istraživačkog okruženja i razvoj AI-specifičnih obrazovnih programa na različitim nivoima.
Jedan od značajnih elemenata strategije jeste paralelan razvoj tehničke infrastrukture i regulatornih okvira, čime se stvara uravnotežen ekosistem u kojem inovacije mogu napredovati uz adekvatne pravne granice. Ovaj dualni pristup izdvaja Srbiju od strategija koje se fokusiraju pretežno na tehnički razvoj ili regulatorna ograničenja.
AI strategija 2025–2030: Fokus na pouzdanu i odgovornu AI
Gledajući unapred, strategija za period 2025–2030 fokus pomera ka obezbeđivanju da AI sistemi budu pouzdani i etički odgovorni. Ova evolucija odražava globalne trendove u upravljanju AI sistemima, gde početni naglasak na razvoju postepeno ustupa mesto brizi o bezbednosti i etičkoj primeni.
Druga strategija stavlja veći naglasak na stvaranje pouzdanih AI sistema koji su usklađeni sa ljudskim vrednostima i društvenim očekivanjima. Kao posledica toga, ovaj okvir uvodi stroža pravila o transparentnosti, odgovornosti i ljudskom nadzoru nad AI sistemima koji se primenjuju u Srbiji.
Uloga Instituta za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije
U središtu institucionalne infrastrukture Srbije nalazi se Institut za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije. Ova organizacija funkcioniše kao centralni mehanizam za koordinaciju istraživačkih inicijativa, podsticanje inovacija i savetovanje o politikama u oblasti veštačke inteligencije.
Institut ima važnu ulogu u premošćavanju jaza između akademskog istraživanja i praktične primene, praktično delujući kao operativno telo strateške vizije Srbije za AI. Uz to, Institut olakšava međunarodnu saradnju, povezujući domaće stručnjake i kompanije sa globalnim mrežama i platformama za razmenu znanja.
Pravni okvir i predstojeća AI regulativa u Srbiji
Zakonodavni okvir u oblasti veštačke inteligencije u Srbiji je u fazi transformacije. Iako je Srbija regionalni lider u razvoju AI, još uvek ne postoji sveobuhvatna zakonodavna regulativa posvećena isključivo AI tehnologijama.
Status nacrta AI zakona i aktivnosti Radne grupe
Srbija trenutno očekuje usvajanje novih AI propisa, iako je značajan deo regulatorne pripreme već obavljen. Radna grupa za izradu nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji formirana je početkom 2024. godine i sastavljena od predstavnika državnih institucija, naučnih organizacija, advokatskih kancelarija i kompanija uključenih u razvoj AI tehnologija. Radna grupa ima cilj da predstavi nacrt zakona do 31. marta 2025. godine. Ovaj rok je usklađen sa vizijom da zakon bude u potpunosti implementiran do kraja 2027. godine.
Uticaj EU AI Act-a na srpske propise
Evropski AI Act predstavlja glavni model za buduće zakonodavstvo Srbije. Ovakvo usklađivanje posebno je važno zbog težnji Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, ali i zbog eksteritorijalnog dejstva EU regulative. U određenim slučajevima, odredbe EU AI Act-a mogu se primenjivati i na srpske subjekte pre nego što domaći zakon bude finalizovan. Ovo odražava praktičnu strategiju Srbije da obezbedi kompatibilnost poslovanja na domaćem i evropskom tržištu.
Savet za veštačku inteligenciju: nadzor i koordinacija
Pored zakonodavnih aktivnosti, Vlada Srbije je osnovala Savet za veštačku inteligenciju. Ovo telo je zaduženo za:
- usklađivanje i koordinaciju aktivnosti u vezi sa sprovođenjem strateškog okvira za AI
- praćenje realizacije planiranih mera i aktivnosti
- davanje savetodavnih predloga, preporuka i standarda
- organizovanje i nadzor nad pripremom AI propisa
Savet blisko sarađuje sa međunarodnim partnerima, posebno sa Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, gde Srbija predsedava u periodu 2025–2027. Ova uloga je krunisana Beogradskom ministarskom deklaracijom o veštačkoj inteligenciji, koju je u decembru 2024. usvojilo 44 država članica i Evropska unija.
Etičke smernice za pouzdanu i odgovornu AI
U martu 2023. godine Vlada Srbije je zvanično usvojila Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije. Iako nisu obavezujuće, ove smernice predstavljaju mehanizam prevencije koji obezbeđuje usklađenost AI tehnologija sa najvišim etičkim i bezbednosnim standardima.
Principi objašnjivosti, dostojanstva i nenanošenja štete
Etički okvir zasniva se na četiri osnovna principa. Prvi je princip objašnjivosti, koji zahteva da svi AI procesi — od razvoja do povlačenja iz upotrebe — budu transparentni. Drugi je princip dostojanstva, koji podrazumeva da AI sistemi moraju poštovati integritet ljudi i nikada ih ne smeju potčiniti funkcijama mašine. Treći princip, nenanošenje štete, zahteva da AI sistemi sadrže bezbednosne mehanizme koji sprečavaju štetu ljudima i imovini. Na kraju, princip pravičnosti štiti prava svih korisnika, posebno ranjivih grupa.
Uslovi za usklađenost: ljudski nadzor i zaštita podataka
Da bi ispunili ove etičke principe, razvijaoci AI sistema moraju zadovoljiti sedam glavnih uslova. Najpre, ljudski nadzor i kontrola moraju biti obezbeđeni tokom celog životnog ciklusa sistema. Tehnička pouzdanost i bezbednost predstavljaju drugi uslov, osiguravajući da sistemi funkcionišu u skladu sa očekivanjima. Treći uslov odnosi se na zaštitu privatnosti i ličnih podataka. Ostali uslovi uključuju transparentnost, raznolikost, nediskriminaciju, društvenu i ekološku dobrobit, kao i jasne okvire odgovornosti.
Tehničke i netehničke metode za umanjenje rizika
Srpski pristup odgovornoj primeni AI tehnologija obuhvata tehničke i netehničke metode. Tehničke metode uključuju sveobuhvatna testiranja pre primene, kontinuirano praćenje performansi, redovne provere i utvrđene korektivne postupke. Ove metode se navode kao preporuke, a ne obaveze.
Netehničke metode obuhvataju upitnik za samoprocenu, osmišljen da proceni usklađenost AI sistema sa utvrđenim principima. Razvijaoci su podstaknuti da popune ovaj upitnik već u ranim fazama planiranja, kako bi identifikovali eventualne nedostatke pre implementacije. Posebno se naglašava da visokorizični AI sistemi zahtevaju zasebnu analizu zbog mogućeg uticaja na ljudski integritet.
Ključne obaveze usklađenosti za 2025. godinu
Kompanije u Srbiji moraju biti spremne za sveobuhvatne obaveze usklađenosti kako se regulatorni okvir približava punoj implementaciji tokom 2025. Razumevanje ovih obaveza biće ključno za sve organizacije koje razvijaju ili primenjuju AI tehnologije. Kompanije koje implementiraju AI sisteme mogu ostvariti značajne koristi kroz specijalizovanu pravnu podršku naše prakse Pravo informacionih tehnologija.
Klasifikacija rizika na osnovu OECD okvira
Srbija je usvojila OECD-ov okvir klasifikacije AI sistema prema nivou rizika. Ovaj pristup omogućava ciljana pravila koja se primenjuju na visokorizične sisteme, dok se inovacije podstiču u kategorijama sa niskim rizikom. Sistem klasifikacije obuhvata četiri kategorije, slične onima iz EU AI Act-a: neprihvatljiv rizik, visok rizik, ograničen rizik i minimalan rizik. Ključne kategorije koje zahtevaju posebnu pažnju obuhvataju biometrijske sisteme klasifikacije, generativni AI, AI u kritičnoj infrastrukturi i kompjuterski implementirane inovacije.
Visokorizični AI sistemi: obaveze procene i nadzora
Visokorizične AI aplikacije podležu strožem nadzoru u srpskom regulatornom okviru. Ovi sistemi moraju proći sveobuhvatne postupke evaluacije, uključujući procenu uticaja na osnovna prava, mere ublažavanja rizika i usklađenost sa etičkim smernicama. Evaluacija uključuje:
- sveobuhvatne procene rizika pre primene
- implementaciju mehanizama praćenja tokom životnog ciklusa sistema
- redovne provere učinka
- utvrđene postupke korekcije uočenih problema
Zaštita podataka i obaveza izrade DPIA
Obaveza izrade Procene uticaja na zaštitu podataka (DPIA) postoji u svim situacijama kada nove tehnologije, poput AI sistema, mogu predstavljati visok rizik po prava pojedinaca. DPIA mora sadržati pregled planiranih aktivnosti obrade, procenu neophodnosti i proporcionalnosti, identifikaciju rizika i mere zaštite. Ova obaveza posebno je važna za AI sisteme koji vrše profilisanje, obrađuju posebne kategorije podataka ili sprovode sistematski nadzor javnih prostora. Kompanije koje koriste visokorizične AI sisteme moraju sprovesti DPIA u skladu sa pravilima o zaštiti podataka u Srbiji. Za više informacija o obavezama u vezi sa obradom podataka i regulatornim zahtevima, posetite našu praksu zaštite podataka o ličnosti.
Usklađivanje sa EU AI Act-om u prekograničnom poslovanju
Za kompanije koje posluju prekogranično, važno je napomenuti da od 2. avgusta 2025. godine stupa na snagu slojeviti nadzorni okvir Evropske unije. Pružaoce general-purpose AI modela koji premaše prag sistemskog rizika (10²⁵ floating point operations) očekuju stroži zahtevi. Kompanije moraju obezbediti transparentnu dokumentaciju i usklađenost sa pravilima o autorskim pravima kako bi ostale konkurentne na evropskom tržištu.
Zaključak
Srbija se nalazi na preseku tehnološkog napretka i regulatorne odgovornosti dok napreduje ka potpunom uređenju oblasti veštačke inteligencije. U ovom članku pratili smo razvoj srpske AI regulative — od prve strategije pa sve do okvira koji se očekuje da bude u potpunosti implementiran do 2027. godine.
Kompanije u Srbiji moraju se pripremiti za promene u regulativi koje dolaze tokom 2025. godine. Uvođenje klasifikacije AI sistema prema riziku, zajedno sa posebnim obavezama za visokorizične tehnologije, stvara strukturirano okruženje u kojem inovacije mogu napredovati uz odgovarajuće zaštitne mehanizme. Istovremeno, obaveza izrade DPIA predstavlja ključni alat za odgovornu implementaciju AI sistema.
Vlada Srbije, kroz Savet za veštačku inteligenciju i Radnu grupu za izradu AI zakona, jasno pokazuje posvećenost uravnoteženoj regulativi. Njihov rad usklađuje domaći okvir sa standardima EU, čime se stvara integrisano poslovno okruženje za kompanije koje posluju na oba tržišta.
Najzad, Etičke smernice uspostavljaju vrednosni temelj za sve AI aktivnosti u Srbiji. Ovi principi — objašnjivost, ljudsko dostojanstvo, nenanošenje štete i pravičnost — pokazuju promišljen pristup u kojem je dobrobit ljudi u centru tehnološkog napretka.
Kompanije bi usklađenost sa propisima trebalo da posmatraju kao priliku — ne kao teret. Subjekti koji rano prihvate ove standarde steći će prednost na tržištu koje sve više vrednuje odgovornu primenu veštačke inteligencije.
Put razvoja AI u Srbiji predstavlja spoj ambicije i odgovornosti. Regulatorni okvir će nastaviti da evoluira, a kompanije koje ostanu informisane i proaktivno prilagode svoje prakse biće među onima koje će najviše napredovati u ovom novom ekosistemu. Srbija kroz AI regulativu teži ravnoteži — podsticanju inovacija uz očuvanje najboljih interesa društva.
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet u vezi sa bilo kojim konkretnim pitanjem i date su samo u opšte informativne svrhe.
