Povodom Svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva – 17. maja
U svetu u kojem digitalna komunikacija sve više preuzima primat nad tradicionalnim oblicima interakcije, a veštačka inteligencija ulazi u sve pore informacionih i komunikacionih tehnologija, pitanje pravne sigurnosti postaje centralna tačka svake ozbiljne poslovne strategije.
Ove godine, Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva dočekujemo u trenutku kada su mnoge kompanije već prešle granicu eksperimentisanja sa AI tehnologijama i zakoračile u fazu njihove svakodnevne primene – od automatizacije korisničke podrške, preko analize podataka, pa sve do donošenja poslovnih odluka vođenih algoritmima. Međutim, dok tehnološki razvoj ide ubrzanim koracima, pravna regulativa pokušava da ga sustigne – i upravo na toj liniji susreta otvaraju se ključna pitanja.
Evropska unija je nedavno usvojila AI Act, prvi zakon takve vrste u svetu, koji sistematizuje razvoj i upotrebu veštačke inteligencije na osnovu procene rizika, uvodi stroge obaveze transparentnosti i jasno definiše odgovornost za štetu izazvanu AI sistemima. Iako ovaj akt ne važi direktno za Srbiju, njegove posledice već se osećaju – posebno među domaćim IT kompanijama koje razvijaju softver za evropsko tržište.
U tom smislu, jasno je da firme u Srbiji koje razvijaju AI rešenja, bilo kao deo proizvoda ili kao uslugu, moraju ozbiljno da razmotre svoju usklađenost sa novim standardima. Pored regulatornog rizika, ulog su i poslovni odnosi sa stranim partnerima, poverenje investitora i dugoročna održivost proizvoda na tržištu.
Međutim, pravna pitanja u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija ne završavaju se na regulativi veštačke inteligencije. Jednako važna – i često zanemarena – jeste pravna zaštita samih digitalnih proizvoda. Kod, algoritam, arhitektura softvera, baze podataka, kao i vizuelni, narativni, pa čak i muzički sadržaji koje AI generiše – sve su to oblici intelektualne svojine koje je moguće i potrebno, zaštititi.
Nekada popularan kao „buzzword“, blockchain danas postaje sveprisutan infrastrukturni standard – od pametnih ugovora i finansijskih servisa do bezbednog čuvanja podataka i verifikacije sadržaja. Ipak, i dalje je veoma mali broj pravnih timova u Srbiji koji zaista razumeju njegovu tehničku i pravnu dubinu.
ICT sektor u Srbiji već godinama beleži impresivan rast i čini jedan od najvrednijih izvoznih stubova domaće privrede. Upravo zato je neophodno da taj rast prati i razvoj pravne kulture u ovom domenu – kako bi se izbegle skupe greške, zaštitile inovacije i unapredilo poverenje između aktera na tržištu.
U advokatskoj kancelariji Injac, verujemo da pravo ne sme da bude prepreka inovacijama. Naprotiv – upravo pravo daje inovacijama strukturu, stabilnost i dugoročni legitimitet. Kao tim koji blisko sarađuje sa IT kompanijama, razvijamo pravna rešenja prilagođena savremenim izazovima – od usaglašavanja sa evropskim propisima, preko zaštite intelektualne svojine softverskih rešenja, pa sve do pravne podrške za blockchain projekte i nove oblike digitalne imovine.
Mi ne verujemo u generičke savete – već u pravno partnerstvo koje razume tehnologiju i pomaže da ona postane održiva i sigurna. Jer u svetu brzih tehnoloških promena, poverenje nije luksuz – već neophodnost.
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet u vezi sa bilo kojim konkretnim pitanjem i pružene su isključivo u opšte informativne svrhe.
