Privremeni boravak u Srbiji postao je izuzetno tražena opcija među stranim državljanima koji razmatraju preseljenje, a taj trend iz godine u godinu postaje sve izraženiji. Srbija se izdvaja kao atraktivna destinacija zahvaljujući povoljnim propisima, jednostavnim administrativnim procedurama i fleksibilnim osnovima za dobijanje boravka. Brojni strani državljani prepoznaju prednosti srpskog sistema i pogodnosti svakodnevnog života, što dodatno doprinosi rastu interesovanja. Prva dozvola za privremeni boravak u Srbiji može se izdati u trajanju do tri godine, a nakon tog perioda podnosioci često ispunjavaju uslove za podnošenje zahteva za stalni boravak, koji omogućava dugoročno i stabilno prisustvo u zemlji bez vremenskih ograničenja.

Srpska vlada je u poslednjih nekoliko godina sprovela značajne reforme radi pojednostavljenja imigracionih procedura, sa ciljem da se Srbija pozicionira kao povoljna i administrativno pristupačna država za strance koji žele da ovde žive, rade ili investiraju. Najvažnija promena uvedena je 2024. godine usvajanjem modela Jedinstvene dozvole, koji je spojio privremeni boravak i radnu dozvolu u jedan jedinstven upravni postupak. Ovaj pristup posebno olakšava proces stranim osnivačima kompanija, direktorima, vlasnicima biznisa i investitorima koji istovremeno obavljaju i poslovne i upravljačke funkcije. Dok privremeni boravak mora biti periodično produžavan, stalni boravak — koji je dostupan nakon ispunjavanja uslova — omogućava neograničen ostanak. Uz sve to, Srbija nudi konkurentne poreske stope: porez na dobit iznosi 15%, porez na dohodak 10%, a poslodavci mogu značajno smanjiti fiskalne obaveze kada zapošljavaju kvalifikovane strance u režimu „novonaseljenih poreskih obveznika“.

Ovaj tekst pruža sveobuhvatan pregled ključnih informacija koje treba da znate pre nego što započnete proces dobijanja privremenog boravka u Srbiji tokom 2025. godine. Cilj je da se čitaocu pruži jasno razumevanje viznih pravila, ključnih procedura, administrativnih rokova, pravnih osnova, kao i prednosti koje ovaj status donosi stranim državljanima. Tekst je koncipiran tako da vas vodi korak po korak kroz sve faze boravka — od prvog ulaska u Srbiju, preko podnošenja zahteva, do obnavljanja, prelaska na stalni boravak i razumevanja ograničenja koja sistem može postaviti, uključujući pravila o odsustvu i uslove za očuvanje statusa.

Uslovi za ulazak u Srbiju u 2025. godini

Pre nego što podnesete zahtev za privremeni boravak, od ključnog je značaja da razumete važeći vizni režim Srbije. Pravila ulaska u Srbiju mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od vaše nacionalnosti, prethodnih putovanja, svrhe boravka i planiranog trajanja zadržavanja u zemlji. Srpske vlasti propisuju precizne uslove koji određuju da li vam je potrebna viza, kakva viza je potrebna, kao i pod kojim okolnostima možete boraviti bez vize.

Zemlje koje ne zahtevaju vizu i zemlje sa viznim režimom

Vaše državljanstvo predstavlja primarni faktor prilikom određivanja da li vam je potrebna viza za ulazak u Srbiju. Državljani brojnih država uživaju bezvizni režim i mogu boraviti do 90 dana bez podnošenja viznog zahteva. Drugi državljani moraju pribaviti vizu unapred, u zavisnosti od bilateralnih sporazuma Srbije sa njihovim državama. Pored toga, važeća šengenska, britanska, EU ili američka viza može vam omogućiti ulazak u Srbiju i boravak do 90 dana bez dodatne srpske vize. Isto pravilo važi i za nosioce boravišnih dozvola iz navedenih jurisdikcija. Međutim, ukoliko planirate boravak duži od 90 dana, ova vrsta ulaska nije dovoljna, i moraćete da pripremite odgovarajuća dodatna dokumenta i podnesete zahtev za privremeni boravak prema propisima Srbije.

Uslovi za aerodromsku tranzitnu vizu (Viza A)

Aerodromska tranzitna viza, poznata kao Viza A, potrebna je određenim kategorijama stranih državljana koji prolaze kroz Srbiju bez namere da uđu na njenu teritoriju, već isključivo radi presedanja na međunarodnim aerodromima. Ova vrsta vize omogućava putnicima da se nalaze u međunarodnom tranzitnom prostoru aerodroma bez prelaska državne granice Srbije, što znači da nemaju pravo izlaska iz tranzitne zone. Srbija može zahtevati ovu vizu za državljane specifičnih zemalja u skladu sa procenom bezbednosnih rizika i međunarodnih obaveza. Viza A može biti izdata za jedan ili više tranzita i važi šest meseci, što je naročito važno za putnike koji često prolaze kroz regionalne avio-centre. Putnici koji ostaju u tranzitnoj zoni tokom celog presedanja najčešće ne moraju da poseduju ovu vizu, osim ako pripadaju grupi država za koje je obavezna.

Kratkoročna viza (Viza C) za boravak do 90 dana

Kratkoročna viza C omogućava ulazak i boravak u Srbiji do 90 dana unutar bilo kog perioda od 180 dana. Ova viza se koristi za brojne svrhe, uključujući turizam, kratke poslovne boravke, sastanke, seminare, posete porodici ili druge aktivnosti koje ne zahtevaju privremeni boravak. Najveća reforma u vezi sa ovom vizom sprovedena je u aprilu 2025. godine, kada je Srbija digitalizovala proces i uvela elektronske vize C. Državljani 46 zemalja sada mogu dobiti digitalnu vizu u PDF formatu, sa QR kodom, bez obaveze odlaska u konzulat. Sistem je jednostavan: nakon podnošenja kompletne dokumentacije, u mnogim slučajevima odluka bude doneta za manje od jednog dana, a u pojedinim slučajevima čak u roku od jednog sata, što čini ovaj proces jednim od najmodernijih u regionu.

Dugoročna viza (Viza D) za podnosioce zahteva za privremeni boravak

Stranci koji planiraju da borave u Srbiji duže od 90 dana i koji podležu viznom režimu moraju prethodno da pribave vizu D, poznatu i kao dugoročnu vizu. Ona dozvoljava boravak od 90 do 180 dana i predstavlja preduslov za podnošenje zahteva za privremeni boravak. Ključno je razumeti da razlog naveden u zahtevu za vizu D mora biti u potpunosti usklađen sa razlogom kasnijeg zahteva za privremeni boravak. To znači da, ako podnosilac zahteva uđe u Srbiju sa vizom D izdatom na osnovu zaposlenja, ne može preći na osnov spajanja porodice ili kupovine nepokretnosti bez podnošenja nove vize. Srbija insistira na ovoj usklađenosti kako bi sprečila zloupotrebe i održala jasan i kontrolisan imigracioni sistem.

Gde i kako podneti zahtev za vizu

Možete podneti zahtev na dva načina:
– u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije, ili
– putem portala Welcome to Serbia.

Online proces počinje otvaranjem naloga na portalu elektronske identifikacije (eid.gov.rs). Potrebno je uneti lične podatke, navesti svrhu putovanja i otpremiti prateću dokumentaciju.

Osnovni uslovi uključuju popunjen formular, pasoš koji važi najmanje 90 dana nakon planiranog izlaska iz Srbije, fotografiju, dokaz o uplati takse, dokaz o svrsi putovanja, dokaz o smeštaju i zdravstveno osiguranje.

Postupak odlučivanja traje 15 dana, a u posebnim slučajevima može potrajati do 30 dana.

Privremeni boravak u Srbiji i druge vrste zakonitog boravka

Srpsko zakonodavstvo razlikuje više vrsta zakonitog boravka stranaca, a svaki oblik dolazi sa posebnim pravilima, trajanjem, namenom i potrebnim dokumentima. Razumevanje razlike između kratkoročnog boravka, privremenog boravka, stalnog boravka i jedinstvene dozvole od ključnog je značaja za uspešno planiranje dugoročnog života u Srbiji. Svaka kategorija ima svoje prednosti, ograničenja i specifične uslove, pa je važno da podnosioci izaberu pravilan osnov pre podnošenja zahteva kako bi izbegli kasnije komplikacije ili odbijanje prijave.

Turistički boravak: 90 dana u okviru 180 dana

Turistički boravak u Srbiji omogućava stranim državljanima da borave do 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana, pod uslovima predviđenim bilateralnim ili multilateralnim sporazumima o bezviznom režimu. Ovo pravilo funkcioniše na principu rotirajućeg perioda: 180-dnevni interval počinje da teče od dana kada prvi put uđete u Srbiju, i u tom intervalu morate paziti da ne prekoračite ukupno 90 dana boravka, računajući sve dane ulazaka i izlazaka. Na primer, ukoliko uđete u Srbiju 1. januara, period od 180 dana traje do kraja juna, i svaki dan boravka u tom periodu računa se u dozvoljenih 90 dana. Ova opcija je prikladna za turiste, poslovne posetioce ili osobe koje žele da kraće borave u zemlji, ali nije dovoljna za one koji žele da se duže zadrže, zaposle ili prebivaju u Srbiji, jer za duže zadržavanje moraju podneti zahtev za privremeni boravak.

Privremeni boravak u Srbiji: trajanje i namena

Privremeni boravak u Srbiji je neophodan za sve boravke duže od 90 dana i predstavlja centralnu pravnu osnovu za strance koji žele da žive, rade, studiraju ili se poslovno angažuju u Srbiji. Prva dozvola može biti izdata u trajanju do tri godine, pri čemu se u praksi prvi boravci često izdaju na kraća razdoblja, kao što je šest meseci, naročito kada podnosilac prvi put aplicira ili kada organi žele da provere stabilnost osnova boravka. Nakon toga, dozvola se može produžavati u istom trajanju. Privremeni boravak se može odobriti na osnovu zaposlenja, osnivanja kompanije, samozapošljavanja, spajanja porodice, obrazovanja, kupovine nepokretnosti, lečenja ili drugih valjanih razloga predviđenih srpskim zakonodavstvom. Ovaj status omogućava obavljanje različitih aktivnosti, pristup uslugama i pravima koja nisu dostupna turistima.

Stalni boravak: uslovi nakon tri godine

Stalni boravak u Srbiji predstavlja najstabilniji oblik dugoročnog boravka za strance i može se dobiti nakon tri godine neprekidnog privremenog boravka. Pojam „neprekidnog“ boravka definisan je zakonom i znači da stranac može biti odsutan iz Srbije ukupno do deset meseci, ili jednom do šest meseci, tokom trogodišnjeg perioda. Ovo omogućava realnu fleksibilnost za putovanja, poslovne obaveze ili lične potrebe, a istovremeno osigurava da glavni centar životnih interesa ostaje u Srbiji. Zahtev se može podneti najranije 60 dana pre ispunjenja trogodišnjeg uslova, a najkasnije pre isteka aktuelne dozvole boravka. Postoje i kategorije podnosilaca koji ne moraju ispuniti trogodišnji uslov: maloletnici čiji su roditelji državljani Srbije ili imaju stalni boravak, osobe koje se smatraju srpskog porekla, kao i stranci čiji boravak je od posebnog značaja za državu.

Jedinstvena dozvola: objedinjeni boravak i rad

Jedinstvena dozvola, uvedena 2024. godine, predstavlja jednu od najvažnijih reformi u srpskom imigracionom sistemu. Ona objedinjuje privremeni boravak i radnu dozvolu u jedan integrisani proces, eliminisajući potrebu za odvojenim procedurama, dodatnim dokumentima i duplim administrativnim obavezama. Jedinstvena dozvola izdaje se u formi biometrijske kartice i sadrži lične podatke, adresu boravka, opis osnova boravka i dozvole za rad. Primjenjuje se na osobe koje dolaze u Srbiju radi zaposlenja, premeštaja unutar kompanijskih struktura, samozapošljavanja, stručnog usavršavanja ili preduzetništva. Ovaj sistem značajno skraćuje vreme obrade i smanjuje administrativno opterećenje za poslodavce i kandidate, omogućavajući strancima brži početak rada i života u Srbiji.

Pravni osnovi za privremeni boravak u Srbiji

Srpsko zakonodavstvo definiše više različitih osnova na osnovu kojih stranci mogu podneti zahtev za privremeni boravak. Svaki osnov ima posebne uslove, dokumenta i ograničenja koja određuju da li će boravak biti odobren. Pravilnim izborom osnova povećavate šanse za pozitivnu odluku i smanjujete rizik od kasnijih komplikacija, naročito prilikom produžetka boravka ili prelaska na stalni boravak.

Zaposlenje ili samozapošljavanje u Srbiji

Zaposlenje ili samozapošljavanje u Srbiji predstavlja jedan od najčešćih i najpraktičnijih osnova za dobijanje privremenog boravka. Kada stranac planira da radi u Srbiji, od februara 2024. godine više nije potrebno podnositi dva odvojena zahteva — jedan za boravak i jedan za dozvolu za rad. Umesto toga, podnosi se jedan objedinjeni zahtev kroz sistem „Jedinstvene dozvole“. Za standardno zaposlenje neophodno je priložiti nacrt ugovora o radu ili drugi ugovor koji jasno definiše radna prava, visinu zarade i obaveze poslodavca. U određenim slučajevima, poslodavac mora pokrenuti postupak ispitivanja tržišta rada (labour market test), kako bi se proverilo postoji li domaći kandidat za radno mesto. Međutim, stranci sa specijalizovanim kvalifikacijama kao što su akreditovani strani novinari, članovi filmskih i audiovizuelnih ekipa, volonteri u međunarodnim projektima i pojedina projektna angažovanja kod državnih institucija mogu ostvariti pravo na boravak i rad bez potrebe za testiranjem tržišta rada. Samozapošljavanje je takođe priznat osnov — osobe koje registruju sopstveni biznis u Srbiji i aktivno ga vode mogu podneti zahtev na ovom osnovu.

Osnivanje kompanije ili preduzetničke delatnosti

Osnivanje kompanije ili preduzetničke delatnosti predstavlja jedan od najfleksibilnijih pravnih osnova za privremeni boravak, jer Srbija nema propisan minimalni osnivački kapital ni dodatne investicione zahteve. Stranci mogu osnovati DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) i imenovati sebe za direktora, čime automatski dobijaju validan osnov za podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu. Nakon registracije firme u Agenciji za privredne registre, podnosilac dobija rešenje o osnivanju i ostale potvrde koje dokazuju status osnivača i direktora. Ovaj model je posebno privlačan jer omogućava ulazak na srpsko tržište bez obaveze ulaganja velikih finansijskih sredstava, za razliku od zemalja EU gde su investicijski ili kapitalni kriterijumi obavezni. Pored toga, internacionalnim preduzetnicima ovaj osnov omogućava rad, upravljanje poslovanjem i legalan boravak u Srbiji u sklopu jedne procedure.

Vlasništvo nad nepokretnostima u Srbiji

Kupovina nepokretnosti u Srbiji obezbeđuje direktan i administrativno jednostavan osnov za privremeni boravak. Za razliku od brojnih drugih evropskih država, Srbija ne propisuje minimalnu vrednost nepokretnosti koju stranac treba da kupi kako bi stekao pravo na boravak — dovoljan je dokaz o vlasništvu nad stanom, kućom ili drugom vrstom stambenog objekta. Osnov se zasniva na principu reciprociteta: strani državljani mogu kupovati nepokretnosti u Srbiji ako državljani Srbije mogu kupovati nepokretnosti u njihovoj zemlji. Ovo čini Srbiju naročito privlačnom za investitore i pojedince koji žele siguran i pristupačan način da obezbede pravni osnov boravka. Mnogi stranci biraju ovaj put jer srpsko tržište nekretnina nudi konkurentne cene, rastuću tražnju, stabilan povraćaj ulaganja i sve veću ponudu u većim urbanim centrima poput Beograda i Novog Sada.

Brak ili spajanje porodice

Boravak zasnovan na braku ili spajanju porodice predstavlja jedan od najstabilnijih i najdugoročnijih osnova za privremeni boravak u Srbiji. Na ovaj osnov mogu aplicirati bračni partneri, vanbračni partneri, deca mlađa od 18 godina, kao i određeni zavisni članovi porodice poput roditelja ili punoletne dece koja zbog zdravstvenih razloga nisu samostalna. Za brak je potrebno dostaviti zvanični izvod iz matične knjige venčanih, dok za vanbračnu zajednicu podnosilac mora dostaviti dokaz o trajnosti zajednice života — to mogu biti zajedničke adrese, ugovori o zakupu, izjave, fotografije ili druga dokumenta. Ovaj osnov često omogućava odobravanje boravka u trajanju do tri godine, sa mogućnošću produženja pod istim uslovima. Stranci koji borave na osnovu spajanja porodice uživaju široka prava, uključujući pristup tržištu rada, zdravstvenom osiguranju i obrazovanju.

Obrazovanje, istraživanje ili medicinski tretman

Obrazovanje, istraživanje i medicinski tretman predstavljaju dodatne osnove za podnošenje zahteva za privremeni boravak u Srbiji. Studenti koji žele da se školuju u Srbiji moraju dostaviti potvrdu o upisu na akreditovanu visokoškolsku ustanovu ili drugu obrazovnu instituciju. Istraživači moraju priložiti dokumenta koja potvrđuju saradnju sa naučnom institucijom, opis istraživačkog projekta i trajanje angažmana. Strani državljani koji dolaze radi medicinskog lečenja moraju dostaviti potvrdu zdravstvene ustanove o potrebi dugoročnog tretmana, kao i plan lečenja. U svim ovim slučajevima trajanje boravka zavisi od dužine programa, projekta ili medicinskog postupka. Ovaj osnov je naročito važan za mlade stručnjake, naučnike i pacijente koji se oslanjaju na kvalitetne usluge srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Postupak podnošenja zahteva i potrebna dokumenta

Proces podnošenja zahteva za privremeni boravak u Srbiji značajno je modernizovan poslednjih godina, a 2025. godine uvedena je potpuno digitalizovana procedura. Ovo znači da stranci više ne moraju da podnose obimnu papirnu dokumentaciju, već se većina procesa odvija putem zvaničnih elektronskih portala. Razumevanje koraka ovog postupka, kao i pravovremeno prikupljanje dokumentacije, ključno je za uspeh aplikacije. Digitalni pristup značajno je smanjio administrativno opterećenje, vreme čekanja i potrebu za fizičkim odlaskom u upravne organe, što predstavlja veliki napredak u odnosu na raniji sistem.

Online prijava putem eUprave ili Portala za strance

Online podnošenje zahteva za privremeni boravak odvija se preko portala Welcome to Serbia, koji predstavlja centralno mesto za sve imigracione prijave. Za korišćenje portala neophodno je da podnosilac zahteva kreira nalog putem Elektronske identifikacije (eid.gov.rs). Poslodavci koji žele da prijave više stranih radnika moraju se registrovati na portalu e-Uprava i dodeliti sebi ulogu „Rad sa stranim državljanima“, što im omogućava da u jednoj prijavi podnesu zahteve za do 50 stranaca istovremeno. Tokom podnošenja elektronske prijave, podnosilac prilaže digitalne kopije dokumentacije, poput pasoša, polise zdravstvenog osiguranja, dokaza o sredstvima za izdržavanje i dokaza o adresi stanovanja. Sistem pruža automatske obaveštenja o statusu zahteva putem eSandučeta.

Dokaz o finansijskim sredstvima

Dokaz o sredstvima za izdržavanje predstavlja obavezan deo zahteva za privremeni boravak. Stranac mora dokazati da poseduje dovoljno finansijskih sredstava da se samostalno izdržava tokom planiranog boravka u Srbiji. Ovaj dokaz se najčešće dostavlja u vidu bankovnog izvodа, a zakon dopušta da izvod bude iz srpske ili strane banke, kao i u bilo kojoj valuti. Organi pritom proveravaju da li iznos sredstava odgovara realnim troškovima života, a najčešće se traži iznos koji odgovara nekoliko mesečnih minimalnih zarada. Redovni prilivi, štednja, uplate iz inostranstva ili primanja od kompanije predstavljaju prihvatljive vidove dokaza. Ovaj uslov je uveden kako bi se obezbedilo da podnosilac ne predstavlja socijalno opterećenje za državu.

Zdravstveno osiguranje i prihvatljive polise

Zdravstveno osiguranje je obavezno za sve strance koji apliciraju za privremeni boravak, a polisa mora pokrivati najmanje period prvog odobrenog boravka. Srbija prihvata polise domaćih i međunarodnih osiguravajućih društava, pod uslovom da obuhvataju hitne medicinske usluge, hospitalizaciju, osnovne tretmane i eventualne repatrijacije ukoliko su predviđene. Stranci koji se zaposle mogu kasnije postati korisnici javnog zdravstvenog osiguranja preko poslodavca, ali do početka rada moraju imati privatnu polisu. Za podnosioce zahteva koji zasnivaju boravak na obrazovanju ili istraživanju, često je dovoljna studentska polisa zdravstvenog osiguranja koja se vezuje za instituciju u Srbiji. Organi strogo proveravaju validnost polise, njen rok važenja i pokriće.

Bela karta i dokaz o adresi

Bela karta, odnosno prijava boravišta, predstavlja obaveznu zakonsku obavezu za sve strance koji ulaze u Srbiju. Stranac mora da prijavi svoju adresu policiji u roku od 24 sata od ulaska u zemlju. Kod smeštaja u hotelima ova procedura se automatski obavlja od strane hotela, dok osobe koje borave u privatnom smeštaju moraju otići u lokalnu policijsku stanicu zajedno sa vlasnikom stana ili uz njegovu pisanu saglasnost. Za podnošenje zahteva za privremeni boravak neophodno je priložiti dokaz o adresi — najčešće u vidu ugovora o zakupu stana, ovlašćenja vlasnika ili drugog relevantnog dokumenta. Prijava boravišta je ključni element u postupku, jer se adresa navodi na biometrijskoj kartici boravka i koristi za zvaničnu komunikaciju sa organima.

Prikupljanje biometrijskih podataka i izdavanje kartice

Prikupljanje biometrijskih podataka i izdavanje biometrijske kartice boravka predstavlja završnu fazu u postupku odobravanja privremenog boravka u Srbiji. Nakon što nadležni organ odobri vaš zahtev, dobićete obaveštenje putem eSandučeta da je potrebno da lično pristupite policijskoj stanici radi davanja biometrijskih podataka. U okviru ove procedure, službenik MUP-a uzima vašu fotografiju, otiske svih deset prstiju i elektronski potpis, koji se zatim unose u centralni biometrijski registar. Ovi podaci se koriste za izradu biometrijske ID kartice boravka, koja zamenjuje ranije korišćene nalepnice i papirne potvrde. Kartica se obično izdaje u roku od 7 do 10 dana od trenutka davanja biometrijskih podataka. Biometrijska kartica sadrži vaše lične informacije, osnov boravka, rok važenja i adresu stanovanja, i predstavlja glavni dokument kojim dokazujete svoj legalni status tokom boravka u Srbiji.

Pogodnosti i ograničenja privremenog boravka u Srbiji

Privremeni boravak u Srbiji donosi brojne prednosti stranim državljanima, uključujući pravo na življenje i rad, pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i mogućnost otvaranja bankarskih računa i korišćenja drugih javnih usluga. Istovremeno, postoje određena ograničenja i obaveze koje treba poštovati kako bi se status zadržao i obnovio. Razumevanje ovih pogodnosti i ograničenja ključno je za pravilno planiranje dugoročnog boravka i izbegavanje administrativnih poteškoća.

Pogodnosti privremenog boravka za strance

Privremeni boravak u Srbiji nudi brojne pogodnosti za strance, čineći zemlju privlačnom destinacijom za digitalne nomade, investitore, preduzetnike, zaposlene i njihove porodice. Jedna od najvećih prednosti jeste povoljna cena života u poređenju sa zapadnim državama, a istovremeno stabilan i razvijajući poslovni ambijent. Stranci koji imaju odobren privremeni boravak mogu raditi, otvarati kompanije, obavljati poslovne aktivnosti, upisivati decu u škole i koristiti zdravstveno osiguranje. Nakon tri godine neprekidnog privremenog boravka, mogu podneti zahtev za stalni boravak, koji pruža dodatnu pravnu sigurnost i omogućava neograničeno zadržavanje u Srbiji. Sa stalnim boravkom, stranci lakše pristupaju bankarskim i kreditnim uslugama, a mnogi takođe koriste Srbiju kao bazu za putovanje i poslovanje širom Evrope.

Poreske olakšice za novonaseljene strance

Poreske olakšice za novonaseljene strance predstavljaju jedan od najatraktivnijih razloga zbog kojih se iskusni stručnjaci i visoko kvalifikovani radnici odlučuju da se presele u Srbiju. Prema važećim pravilima, poslodavci mogu ostvariti značajne finansijske uštede pri zapošljavanju stranaca koji se kvalifikuju kao „novonaseljeni poreski obveznici“. Ove olakšice uključuju povraćaj 70% obračunatog poreza na zarade i 100% refundaciju obaveznih doprinosa za penzijsko osiguranje, pod uslovom da zaposleno lice u prethodne dve godine nije boravilo u Srbiji duže od 180 dana i da ostvaruje mesečnu zaradu od najmanje 300.000 RSD (oko 2.500 EUR). Pored toga, lica mlađa od 40 godina koja su ostvarila visoko obrazovanje u inostranstvu takođe mogu ostvariti značajne olakšice u vidu umanjenog poreskog opterećenja. Ove pogodnosti predstavljaju snažan motivacioni faktor za relokaciju stručnjaka i doprinose rastu konkurentnosti srpskog tržišta rada.

Pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i bankarskom sistemu

Pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i bankarskim uslugama ključne su koristi koje stranci stiču odobrenjem privremenog boravka u Srbiji. Sistem zdravstvene zaštite u Srbiji funkcioniše na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, a zaposleni stranci stiču pravo na javno zdravstveno osiguranje odmah nakon prijave radnog odnosa. Ovo pokriće omogućava korišćenje usluga u svim državnim zdravstvenim ustanovama. Pored toga, strani državljani sa privremenim boravkom imaju pravo na upis dece u državne i privatne obrazovne institucije, uključujući osnovne, srednje i visokoškolske ustanove. Kada je reč o bankarstvu, stranci mogu otvoriti nerezidentne račune odmah po dolasku, a nakon godinu dana boravka stiču status rezidenta u bankarskom smislu, što im omogućava pristup širem spektru usluga, uključujući kredite i investicione proizvode.

Ograničenja: trajanje, produženje i pravila izlaska

Ograničenja privremenog boravka u Srbiji odnose se na trajanje dozvole, postupak produženja i pravila vezana za odsustvo iz zemlje. Iako privremeni boravak donosi značajne pogodnosti, strani državljani moraju voditi računa o određenim uslovima kako bi zadržali svoj status. Dozvole za boravak uvek imaju ograničen rok važenja, pa je neophodno blagovremeno podneti zahtev za produženje – najranije tri meseca pre isteka i najkasnije na dan isteka odobrene dozvole. Ukoliko nadležni organ proceni da stranac neće koristiti odobren boravak u skladu sa svrhom za koju je izdat, može odbiti produženje. Takođe, bitno je da stranac tokom perioda važenja boravka provodi dovoljno vremena u Srbiji: ukoliko provede manje od polovine odobrenog perioda u zemlji bez opravdanog razloga, rizikuje odbijanje produženja. Za stalni boravak važi dodatno pravilo – ukoliko lice boravi van Srbije duže od godinu dana bez valjanog razloga, postoji mogućnost gubitka statusa

Zaključak

Srbija predstavlja izuzetno povoljnu destinaciju za strane državljane koji žele da ostvare privremeni ili stalni boravak tokom 2025. godine. Ovaj tekst pokazuje zbog čega je interesovanje stranaca sve veće i zašto se migraciona politika Srbije smatra jednom od pristupačnijih u regionu. Uvođenje Jedinstvene dozvole, koja objedinjuje radnu dozvolu i dozvolu za privremeni boravak u jednom postupku, značajno je pojednostavilo administrativne procedure i omogućilo brži ulazak na tržište rada. Zahtevi su sada centralizovani, digitalizovani i pregledniji, čime ceo proces postaje efikasniji i dostupniji različitim kategorijama podnosilaca — od stručnjaka i investitora do preduzetnika i njihovih porodica.

Privremeni boravak u Srbiji može se dobiti kroz više jasno definisanih zakonskih osnova, što omogućava strancima da izaberu opciju koja najbolje odgovara njihovoj profesionalnoj, porodičnoj ili investicionoj situaciji. Najčešći načini uključuju zapošljavanje, otvaranje ili vlasništvo nad kompanijom, kupovinu nepokretnosti, porodično spajanje, obrazovanje, istraživački rad i medicinske tretmane. Dodatnu prednost predstavlja digitalizovan sistem podnošenja zahteva putem portala „Welcome to Serbia“, koji je znatno smanjio birokratska opterećenja i ubrzao obradu predmeta. Ovo unapređenje doprinelo je većoj transparentnosti, kraćim rokovima i boljoj koordinaciji između državnih organa i stranih podnosilaca zahteva, što proces čini efikasnim i predvidivim.

Ekonomski pokazatelji dodatno jačaju privlačnost Srbije kao destinacije za strance. Porez na dobit iznosi svega 15%, dok je porez na dohodak građana 10%, što je znatno niže u odnosu na većinu evropskih zemalja. Kroz specijalne poreske pogodnosti za zapošljavanje kvalifikovanih stranaca, poslodavci mogu ostvariti značajne finansijske uštede, a zaposlenima se otvara mogućnost za dugoročno profesionalno angažovanje u zemlji. Ovakva kombinacija povoljnih propisa i stabilnog poslovnog okruženja čini Srbiju atraktivnom lokacijom ne samo za rad i život, već i za pokretanje novih investicija. Stranci često koriste Srbiju kao regionalnu bazu za poslovanje u jugoistočnoj Evropi, što potvrđuje rastući broj kompanija i profesionalaca koji se odlučuju za relokaciju.

Srpske imigracione politike nastavljaju da se unapređuju kako bi privukle visokokvalifikovane stručnjake, preduzetnike i investitore. Jasno definisani putevi do stalnog boravka, razumna pravila i stabilni regulatorni okviri omogućavaju strancima da u Srbiji izgrade trajnu profesionalnu i porodičnu budućnost. Mogućnost podnošenja zahteva za stalni boravak nakon tri godine neprekidnog privremenog boravka, kao i konkurentni poreski i investicioni uslovi, čine Srbiju jednim od najpovoljnijih izbora u regionu. Ipak, uspešan prelazak zahteva dobro razumevanje svih obaveza, rokova i procedura, kao i pažljivo planiranje. Uz pravovremeno savetovanje i adekvatnu pravnu podršku, preseljenje u Srbiju može biti brz, zakonit i strateški pametan korak za svakog stranca koji želi da ostvari dugoročne ciljeve u ovoj dinamičnoj i rastućoj evropskoj zemlji.