Globalna industrija video igara ostvaruje godišnji prihod od preko 200 milijardi dolara, što je čini jednom od najbrže rastućih kreativnih industrija. U srcu ovog ekonomskog fenomena nalaze se dizajnirani elementi – skinovi, likovi, oružje, mape i drugi vizuelni i audio sadržaji koji čine estetski i funkcionalni identitet igre. Skinovi u popularnim igrama poput League of Legends ili Counter-Strike-a mogu da generišu milione dolara prihoda, dok ikonični likovi poput Maria ili Sonica predstavljaju multimilijardske franšize.
Za domaće razvojne timove i studije, razumevanje pravne prirode ovih elemenata nije akademsko pitanje – to je poslovni imperativ koji može odrediti razliku između održivog rasta i devastirajućih pravnih posledica.
Autorskopravna zaštita dizajniranih elemenata
Predmet zaštite u kontekstu video igara
Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019) u članu 2 definiše autorsko delo kao „originalnu intelektualnu tvorevinu iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti koja je izražena u bilo kojoj formi.” Ova definicija obuhvata širok spektar kreativnih elemenata prisutnih u video igrama.
Konkretno, autorskopravnom zaštitom mogu biti obuhvaćeni:
Vizuelni elementi: Grafički dizajn likova, skinova, oružja, vozila, arhitekture, tekstura, efekata i animacija predstavlja originalnu umetničku tvorevinu. Svaki skin koji poseduje dovoljnu originalnost – bilo kroz jedinstvenu kombinaciju boja, forme, ornamente ili stilizaciju – može biti zaštićen kao autorsko delo iz oblasti likovnih umetnosti. U jednom poznatom slučaju u Sjedinjenim Američkim Državama, kompanija Blizzard uspešno je zaštitila autorska prava nad likovima iz igre Heroes of Warcraft protiv studija uCool, čija je igra sadržala skinove gotovo identične Blizzardovim, uprkos manjim izmenama u detaljima.
Audio elementi: Kompozicije, zvučni efekti, dijalozi i voice-over predstavljaju muzička ili književna dela. Posebno je značajno pitanje originalnih tema vezanih za određene skinove ili likove, koje dodatno učvršćuju njihovu prepoznatljivost i tržišnu vrednost.
Narativni sadržaj: Priče, dijalozi, opisi likova i njihove biografije spadaju u domen književnih dela. Kreiranje narativa koji je integrisan sa izgledom lika, njegovim ponašanjem i sposobnostima često doprinosi višeslojnoj autorskopravnoj zaštiti.
Kompjuterski kod: Struktura i organizacija izvornog koda igre takođe podležu autorskopravnoj zaštiti kao delo iz oblasti nauke. U kontekstu zaštite u praksi, Valve i slične kompanije redovno reaguju na neovlašćeno preuzimanje i modifikaciju koda igre od strane trećih lica, koristeći se autorskim pravom i odredbama ugovora o korišćenju.
Granica između ideje i izraza
Ključno je razumeti da autorsko pravo ne štiti ideju već njen konkretan izraz. Opšta ideja „cyber-punk ratnika” nije zaštićena, ali specifičan vizuelni dizajn takvog lika – sa određenim oblicima, bojama, detaljima i stilizacijom – jeste. Ova distinkcija je od presudnog značaja u sporovima oko navodnog kopiranja dizajna.
Upravo se na ovom osnovu vodio niz sporova protiv kompanije Epic Games, čiji su emote-ovi u Fortnite-u izazvali tužbe više autora koji su tvrdili da su njihovi plesni pokreti nezakonito preuzeti. Iako su sporovi uglavnom obustavljeni zbog procesnih razloga, slučajevi su pokazali koliko je granica između inspiracije i kopiranja tanka, posebno kada se radi o izrazu ideje kroz pokret ili animaciju.
Registracija i dokazivanje autorstva
Za razliku od patenata ili žigova, autorska prava nastaju automatski činom stvaranja dela, bez potrebe za formalnom registracijom. Međutim, u praksi je neophodno dokumentovati proces nastanka dela radi lakšeg dokazivanja u eventualnim sporovima.
Preporučuje se:
- Vođenje detaljne dokumentacije o procesu dizajniranja (concept art, iteracije, wireframe-ovi),
- Digitalno označavanje datuma nastanka kroz version control sisteme,
- Potpisivanje i datiranje fizičkih skica,
- Korišćenje notarskih depozita za finalne verzije.
Nosilac prava i ugovorna pitanja
Autorska prava u radnom odnosu
Prema članu 21 Zakona o autorskom i srodnim pravima, kada zaposleni stvori autorsko delo u okviru svojih radnih obaveza, imovinska prava na tom delu pripadaju poslodavcu, osim ako ugovorom nije drugačije određeno. Ovo pravilo je naročito značajno u game development studijima u kojima zaposleni dizajneri i programeri svakodnevno stvaraju elemente koji podležu autorskopravnoj zaštiti.
Međutim, moralna prava – pravo na priznanje autorstva i pravo na poštovanje integriteta dela – ostaju kod zaposlenog i ne mogu biti predmet prenosa. Ova okolnost može stvoriti praktične probleme, posebno u slučajevima kada bivši zaposleni ne želi da bude asociran sa projektom ili osporava izmene svog autorskog doprinosa.
Posebnu pažnju treba obratiti na kompjuterski kod. Iako je kod zaštićen kao autorsko delo, praksa pokazuje da ugovori moraju jasno definisati obim korišćenja, posebno kada se kod koristi u različitim igrama, spin-off projektima ili se licencira trećim licima. Bez precizne ugovorne regulative, studio se može suočiti sa ograničenjima u korišćenju dela za koje je smatrao da ima puno pravo raspolaganja.
Ugovori sa eksternim saradnicima
Angažovanje freelance dizajnera, umetnika ili audio producenata zahteva posebnu pažnju. Bez izričitog prenosa imovinskih prava kroz ugovor, kreator zadržava sva prava na svom delu. Ovo može dovesti do situacije da studio ne može da koristi elemente za koje je platio, ili da mora da plaća dodatne tantijeme za svaku upotrebu.
Preporučuje se korišćenje „work for hire” klauzula ili eksplicitnih odredbi o prenosu svih imovinskih prava na naručioca. Ugovor treba da definiše i mogućnost deriviranja – pravo studija da menja, proširuje ili prilagođava originalni dizajn, što je u praksi bilo posebno važno u slučaju Riot Games-a, koji redovno modifikuje skin linije i likove u okviru promotivnih i e-sport događaja.
Povezana prava intelektualne svojine
Zaštita putem žiga
Nazivi skinova, skin linija, imena likova ili dizajniranih lokacija mogu biti registrovani kao žigovi ukoliko se koriste u komercijalnoj aktivnosti. Riot Games je, na primer, registrovao žigove za sve glavne skin linije poput „PROJECT”, „Pulsefire” ili „Star Guardian”.
Žig pruža jaču i dugotrajniju zaštitu od autorskog prava jer omogućava sprečavanje korišćenja identičnih ili sličnih oznaka u istoj ili srodnoj delatnosti, bez obzira na originalnost ili umetnički nivo.
Dizajn patenti
U pojedinim jurisdikcijama (SAD, EU) moguće je registrovati dizajn patente za vizuelni izgled proizvoda, uključujući i elemente video igara. Ova zaštita je kraća od autorskopravne (obično 10–15 godina), ali pruža širu osnovu za zabranu komercijalnog kopiranja, čak i u slučajevima kada je autorskopravna zaštita upitna.
Prava ličnosti
Korišćenje prepoznatljivih fizičkih karakteristika, glasa ili imena stvarnih osoba u igrama može dovesti do kršenja prava ličnosti. U Sjedinjenim Državama, Epic Games se suočio sa više optužbi u vezi sa korišćenjem identiteta plesača i muzičara u Fortnite emote-ovima, pri čemu su se autori pozivali ne samo na autorsko pravo, već i na pravo na sopstveni identitet.
Zaključak i preporuke
Dizajnirani elementi u video igrama predstavljaju značajnu ekonomsku vrednost koja zahteva adekvatnu pravnu zaštitu. Za razvojne timove, zanemarivanje pitanja intelektualne svojine može rezultovati gubicima od miliona dinara i devastirajućim sudskim sporovima.
Ključne preporuke za domaće studije:
Dokumentacija i evidencija: Uspostaviti sistemsku evidenciju nastanka svih kreativnih elemenata. Koristiti version control sisteme, voditi zapisnike o kreativnom procesu i redovno praviti backup-ove rada.
Ugovorna disciplina: Svi ugovori sa zaposlenima i saradnicima moraju jasno regulisati pitanje autorskih prava. Izbegavati generičke šablone i prilagoditi odredbe specifičnostima gaming industrije.
Proaktivna zaštita: Razmotriti registraciju žigova za nazive igara, likova i skin linija. Za projekte sa visokim komercijalnim potencijalom, razmisliti o međunarodnoj zaštiti.
Monitoring i enforcement: Uspostaviti sistem praćenja neautorizovane upotrebe kreativnih elemenata. Reagovati brzo i odlučno na kršenja – tolerisanje kopiranja može dovesti do slabljenja pravne pozicije.
Edukacija tima: Obezbediti da svi članovi razvojnog tima razumeju osnove autorskog prava i značaj intelektualne svojine za poslovnu strategiju kompanije.
U eri kada jedan uspešan skin može da generiše više prihoda od cele tradicionalne video igre, zaštita intelektualne svojine nije luksuz već poslovna nužnost. Investicija u adekvatno pravno savetovanje na početku projekta može da sačuva milione dinara i godine sudskih procesa u budućnosti.
Licenciranje i monetizacija dizajniranih elemenata
Pitanje pravnog regulisanja korišćenja skinova, likova i drugih vizuelnih sadržaja ne završava se njihovim stvaranjem i zaštitom – jednako je važno urediti pravne odnose koji se tiču njihovog daljeg komercijalnog iskorišćavanja, odnosno licenciranja.
Licencni ugovori predstavljaju osnov za ustupanje prava na korišćenje određenih elemenata, najčešće skinova, u promotivne, estetske ili funkcionalne svrhe u drugim igrama, medijima ili pratećim proizvodima. Licenca može biti isključiva (ekskluzivna) ili neisključiva, vremenski i teritorijalno ograničena ili neograničena. U praksi, ovakvi modeli se koriste u saradnjama sa velikim brendovima – primer toga su partnerstva Epic Games-a (Fortnite) sa Marvel-om, Star Wars-om i drugim nosiocima poznatih franšiza.
Nejasno formulisani licencni ugovori mogu dovesti do situacije u kojima developer gubi kontrolu nad upotrebom sopstvenih dizajna ili biva ograničen u daljoj monetizaciji. Preporučuje se izrada detaljne licencne dokumentacije sa jasno definisanim pravima, zabranama i obavezama ugovornih strana.
Odgovornost za korisnički generisan sadržaj (UGC)
Moderni modeli distribucije i razvoja igara sve češće uključuju mogućnost da sami igrači kreiraju određene sadržaje unutar igre – skinove, kostime, animacije, pa čak i cele mape i likove. Takav sadržaj, poznat kao user generated content (UGC), iako doprinosi angažovanju zajednice i razvoju brenda, otvara niz pravnih i komercijalnih rizika.
Ako korisnik, prilikom kreiranja sadržaja, koristi tuđi zaštićeni znak, logo, dizajn, ili element autorskog dela (npr. lik iz druge igre, logotip sportske ekipe, pesmu ili poznati plesni pokret), može doći do neposrednog kršenja prava trećih lica. Odgovornost u tom slučaju ne snosi samo korisnik – u određenim situacijama može biti proširena i na samog izdavača ili platformu, ukoliko nije preduzeo razuman nivo nadzora.
Zbog toga je preporučljivo da se u EULA, Terms of Use i drugim ugovornim dokumentima jasno definiše:
- Da korisnik garantuje originalnost sadržaja,
- Da snosi punu pravnu odgovornost za potencijalno kršenje prava trećih lica,
- I da izdavač ima pravo da takav sadržaj ukloni, blokira ili zabrani bez prethodne najave.
Međunarodna zaštita autorskih prava i žigova
Autorsko pravo ima međunarodni karakter i u osnovi se priznaje u svim državama članicama Bernske konvencije, TRIPS sporazuma i WIPO ugovora, uključujući i ključna tržišta poput Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Japana. Na osnovu tih sporazuma, autor iz Srbije uživa zaštitu svojih dela i u inostranstvu, bez dodatne registracije.
Međutim, kada je reč o žigovima – zaštita je teritorijalna i može se ostvariti samo registracijom. Nazivi skinova, imena likova, linije skinova i drugi komercijalno upotrebljeni izrazi mogu biti predmet zaštite putem nacionalnih (ZIS), evropskih (EUIPO) ili međunarodnih (WIPO) registara. Pravilno planiranje žigovne strategije može sprečiti kasnije sporove u vezi sa brendiranjem proizvoda, pogotovo na tržištima gde igra beleži značajan komercijalni uspeh.
Veštačka inteligencija i autorska prava u dizajnu igara
Upotreba alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji (AI) za generisanje skinova, tekstura, muzičkih tema i narativa postaje sve prisutnija u industriji video igara. Međutim, autorskopravna priroda sadržaja koji nastaje putem AI alata još uvek nije pravno precizno uređena.
U skladu sa važećim pravom Republike Srbije, autor autorskog dela može biti isključivo fizičko lice. Delo koje je u celosti generisano pomoću AI alata bez ljudske intervencije ne može imati status autorskog dela u smislu Zakona. U slučaju sudskog spora, takvo delo ne bi uživalo pravnu zaštitu, a studiji koji koriste AI za kreiranje komercijalnog sadržaja mogli bi se suočiti sa problemima u dokazivanju prava.
Zbog toga se preporučuje:
- Ugovorno regulisanje korišćenja AI alata u okviru projekata,
- Obavezno dokumentovanje ljudske kreativne intervencije u finalnom dizajnu,
- Izbegavanje AI-generisanih dela kao osnovne ili jedine verzije sadržaja za komercijalnu upotrebu.
Enforcement strategije i alati
Zaštita prava intelektualne svojine ne završava se registracijom – ona podrazumeva i stalno praćenje, otkrivanje i reagovanje na povrede. U tom smislu, neophodno je da svaki studio razvije sopstvenu enforcement strategiju.
Osnovne metode uključuju:
- Slanje formalnih opomena i poziva na uklanjanje (cease & desist),
- DMCA zahteve ka platformama koje hostuju sporni sadržaj,
- Korišćenje specijalizovanih alata i servisa (Red Points, BrandShield, ImageRights) za automatsko praćenje interneta i tržišta.
Kompanije poput Riot Games i Blizzard imaju interne timove zadužene za monitoring i zaštitu IP-ja, dok manji studiji mogu angažovati eksternu kancelariju sa iskustvom u međunarodnim IP sporovima. Pravovremena reakcija na kršenje prava često je ključna za očuvanje reputacije i komercijalne vrednosti brenda.
Autor: Nemanja Injac, Nadležni partner u advokatskoj kancelariji Injac Attorneys
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet u vezi sa bilo kojim konkretnim pitanjem i pružene su isključivo u opšte informativne svrhe.
